Neka ranija istraživanja pokazuju da tek svaki četvrti građanin Srbije učestvuje u političkom životu, ili bar veruje u efikasnost građanskog učešća.
Jedini politički angažman u kome bi učestvovala većina građana je glasanje na izborima, iako je na ovogodišnjim parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima učestvovalo jedva 50% građana dok više od 90 procenata građana u poslednjih godinu dana nije preduzelo niti učestvovalo u bilo kakvoj akciji ili inicijativi u vezi sa rešavanje nekog problema u njihovoj lokalnoj zajednici.
Generalna skupština UN je 2007. donela odluku o proglašenju 15. septembra za Međunarodni dan demokratije, pozivajući sve članice, vladine i nevladine organizacije da ubuduće taj dan obelažavaju kao dan borbe za ostvarenje demokratskih ideala.
Rezolucija o proglašenju Međunarodnog dana demokratije usvojena je konsenzusom u Generalnoj skupštini UN
Tada je potvrđen stav da je „demokratija univerzalna vrednost, zasnovana na slobodnoj volji naroda da odrede svoj politički, ekonomski, kulturni i društveni sistem i u potpunosti učestvuju u svim aspektima života“.
Proces priključenja Srbije Evropskoj uniji započeo je 2008. godine potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Evropskom unijom, koji je stupio na snagu 1. septembra 2013. godine. EU očekuje da Republika Srbija obezbedi puno sprovođenje ključnih reformi i zakonodavstva, posebno u oblasti reforme pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, reforme javne uprave, nezavisnosti institucija, reforme medija, antidiskriminacije i zaštite manjina