Društvene mreže – primarni izvor informisanja u Srbiji

Društvene mreže su prepoznate kao medij preko koga se informiše najveći procenat ispitanih građana. Ukupno 75% njih je odgovorilo da se putem društvenih mreža informiše često ili redovno, pokazuje najnovije istraživanje.

Centar za slobodne izbore i demokratiju (CESID) i Propulsion predstavili su Inicijativu za novu medijsku i digitalnu pismenost.

Cilj toga, kako su naveli, jeste da se radi na podizanju medijske i digitalne pismenosti građana u Srbiji i na unapređivanju njihovih veština da se snalaze u složenom informativnom i informacionom prostoru.

Istraživanje je objedinjeno pod nazivom „Građani i mediji: konzumacija, navike i medijska pismenost“ i izvršeno u periodu od 10. do 28. novembra 2019. godine.

Više od polovine građana kaže da želi da se informiše sve dok to ne utiče na njihove svakodnevne obaveze (56%), dok četvrtina smatra da uvek traga za informacijama o aktuelnim dešavanjima u zemlji i svetu. Mlađi ispitanici nešto češće ne žele da se informišu u odnosu na ispitanike starije od 24 godina.

Pogledamo li ovaj podatak iz ugla generacija, primetićemo da se 88% građana mlađih od 23 godine informiše redovno ili često preko društvenih mreža, njih 7% to čini povremeno ili retko, a 5% nikada. Kada su zamoljeni da izdvoje samo jedan medij koji najviše koriste za potrebe informisanja, najveći procenat građana je odgovorio da su to internet portali i sajtovi (34%). Očekivano, mlađi ispitanici više koriste novije kanale za informisanje, pa 53% ispitanika mlađih od 24 godine izdvaja društvene mreže, a 42% Milenijalaca najviše koristi internet portale i sajtove. Populacija starija od 54 godine (Baby Boomers), ipak više koristi tradicionalne medije, pa čak 62% njih izdvaja televiziju.

Urađen je i indeks medijske odnosno i digitalne pismenosti odnosno samoprocena ispitanika o sopstvenoj medijskoj i digitalnoj pismenosti. Prvi iznosi 0.68 (na skali od 0 medijska nepismenost do 1 medijska pismenost) a drugi iznosi 0.73. U oba slučaja možemo da govorimo o relativno visokim indeksima odnosno visokoj samopercepciji medijske i digitalne pismenosti – na našoj petostepenoj skali (1. nedovoljna usklađenost s kriterijumima, 2. dovoljna usklađenost, 3. dobra usklađenost, 4. vrlo dobra usklađenost i 5. odlična usklađenost s kriterijumima) oba indeksa su u kategoriji vrlo dobre usklađenosti s kriterijumima. U oba slučaja, dakle, građani iz ove ciljne grupe percipiraju relativno visoku stopu medijske odnosno digitalne pismenosti. Ove nalaze treba razumeti u kontekstu činjenice da se radi o percepciji koja može da uključi i socijalno poželjne odgovore, ali i u kontekstu uzorka koji je uključio građane od 12 do 60 godina (bez starije populacije).

Prosečna ocena digitalne pismenosti građana Srbije na skali od 0 do 1 (potpuno digitalno nepismeni-potpuno digitalno pismeni) iznosi, kao što smo rekli, 0,73. Na pitanje da li koriste internet je čak 97% ispitanika odgovorilo pozitivno. Više od devet desetina ispitanika odgovorilo je i da koristi različite aplikacije (Viber, WhatsApp, Telegram…) za komunikaciju (92%), da poseduje smartfon (94%), kao i da sa lakoćom pronalazi na internetu sve sadržaje koji ga zanimaju (92%).

Velika većina građana poseduje i laptop ili desktop računar, ima sopstvenu email adresu i zna da pronađe sve aplikacije koje im mogu biti od koristi. Čak 86% građana ima otvoren nalog na nekoj društvenoj mreži. Očekivano, rezultati istraživanja koja se odnose na pitanja privatnosti i sigurnosti na internetu su lošiji. Skoro 60% ispitanika (58%) smatra kako zna da zaštiti lične podatke na internetu. Svega 28% građana je upoznato sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR).

Prosečna ocena medijske pismenosti građana Srbije na skali od 0 do 1 (potpuno medijski nepismeni-potpuno medijski pismeni) iznosi 0,68. Kada je način informisanja u pitanju, čak 86% ispitanika se informiše na internet portalima ili medijskim internet aplikacijama. Upitani da li razlikuju plaćeni od neplaćenog sadržaja, građani su odgovorili na sledeći način – 71% njih smatra da je u stanju da napravi ovu razliku. Više od dve trećine ispitanika je svesno na koji način društvene mreže rangiraju sadržaje koje im prikazuju (68%) i smatra da može da proceni ko ima korist od informacijia koje se nalaze u sadržajima koje prate (66%).

Mobilni telefoni ili tableti su uređaji preko kojih najveći broj građana pristupa internetu. Više od četiri petine ispitanika je dalo ovakav odgovor, njih 82%.

Građani najviše vremena u toku dana provode uz društvene mreže, ukupno 104 minuta, dok u proseku uz štampu provode svega 23 minuta. Zanimljivo je da građani koji su učestvovali u istraživanju u proseku provode više vremena uz radio nego uz televiziju (81 minut provedenih uz radio stanice prema 77 minuta provedenih uz televiziju). Građani više od jednog časa dnevno provode prateći i internet portale i sajtove (67 minuta). Sport se izdvaja kao tema koju građani najviše prate.

Ukupno 24% ispitanika je reklo da ima najviše poverenja u neki od tradicionalnih medija (zbir odgovora radio+štampa+televizija). Među njima se izdvaja televizija, u koju ima poverenje skoro petina ispitanika (19%). U radio ima poverenja 2% ispitanika, dok je štampu izdvojilo 3% građana. Pojedinačno, ipak, najveće poverenje građani ukazuju internet portalima i sajtovima (u koje najviše ima poverenja 24% ispitanika). Polovina građana nikada ili veoma retko obraća pažnju na izvore medijskih sadržaja (autore vesti, medij/agenciju koja ih je prva prenele).

Ovaj rezultat predstavlja zbir 31% građana koji veoma retko obraćaju pažnju na izvore informacija i 19% onih koji to nikada ne čine. Upitani da izdvoje neki konkretni izvor za koje su sigurni da su pouzdani i da nema potrebe da se proveravaju, čak 87% građana je reklo da nema takvog izvora, te da ne postoje potpuno pouzdani izvori.

Trećina ispitanika nije u stanju da proceni ili ne zna da li u medijima ima negativnih sadržaja (propaganda 32%, lažne vesti 31%, dezinformacije 32%, spinovanje 33%). Kod sva četiri navedena negativna sadržaja, najveći procenat ispitanika izdvaja Pink (propaganda 45%), lažne vesti (34%), spinovanje (33%) i dezinformacije 40%) kao medij na kome ih najlakše uočavaju. Otprilike desetina ispitanika je davala odgovor da je to televizija uopšte. Tačno polovina ispitanih građana tvrdi da misli da ume da prepozna cyberbullying, odnosno zlostavljanje putem interneta (vređanje, pretnje i sl.), na društvenim mrežama, forumima, portalima i slično. Većina građana, njih 64% nikada nije doživljavala neprijatnosti prilikom komunikacije na internetu. Zanimljivo je da žene natprosečno kažu da nisu doživljavale neprijatnosti u komunikaciji na internetu. Građani uglavnom izbegavaju internet sadržaje na internetu koji uključuju govor mržnje. Ukupno 71% njih je reklo da na internetu izbegava takve sadržaje.

Kao socijalne mreže koje građani najviše koriste izdvajaju se Facebook, Instagram i Youtube. Ukupno čak 60% građana kaže da svakodnevno koristi Facebook (46% njih to čini više puta u toku dana, dok 14% njih to čini bar jednom dnevno).

Sledeća društvena mreža koja je prepoznata kao značajna je Youtube, za koji je 44% građana reklo da ga koristi više puta u toku dana, a 19% da to čini jednom dnevno. Zamoljeni da izdvoje samo jednu društvenu mrežu koju u najvećoj meri koriste za informisanje o svakodnevnim dešavanjima, građani su u 46% slučajeva izdvojili Facebook.

Za njim sledi Instagram, koji je istaklo 27% građana i YouTube koji za informisanje o svakodnevnim dešavanjima koristi 14% ispitanika. Upitani da li im reklame koje susreću pri korišćenju društvenih mreža smetaju ili ih smatraju korisnim, 59% ispitanika kaže da im u većoj ili manjoj meri te reklame smetaju, dok 41% pak kaže da nema problem sa reklamama. Selfi fotografije i lične fotografije iz svakodnevnog života sa porodicom i prijatelja redovno deli oko četvrtina ispitanika.

Kod selfi fotografija, 25% ispitanika ih redovno deli, 30% retko to čini, dok 31% uopšte ne deli selfi fotografije. Viber je definitivno društvena mreža koju građani najčešće koriste u svrhe komunikacije. Više od dve trećine ispitanika, njih čak 60% svakodnevno koristi ovu aplikaciju (52% to čini redovno i 18% njih koji to čine često). Influensere prati ukupno 41% ispitanika. Teme koje su izdvojene kao najinteresantnije su zanimljivosti, 18% građana je reklo da ih to najviše zanima kod influensera, dok 10% kaže da je to humor.

Trećina ispitanika je odgovorila da ne postoje određene teme i sadržaji koji su im prioritet pri prvoj poseti Facebooku u toku dana, već da listaju sadržaje dok ne naiđu na nešto što im se dopada. Zatim imamo, 31% građana (nešto manje od trećine) koji prvo pogledaju objave najbliže rodbine i prijatelja. Facebook kao izvor za pronalaženje informativnih sadržaja (kao što su vesti, medijske objave, članci i blogovi) koristi svakodnevno četvrtina ispitanika (zbir odgovora često i redovno).

Treba istaći da je četvrtina građana koji su učestvovali u istraživanju rekla da pri čitanju informativnih sadržaja čita samo naslov ne i celu vest (26%). Visok procenat građana je istakao da obično pročita samo deo vesti (35%), dok tačno jedna trećina čita celu vest. Da ne čita informativne sadržaje, reklo je 6% ispitanika. Građani, uglavnom, ne obraćaju pažnju na oglase koji se mogu primetiti na Facebook-u. Takav odgovor je dalo njih 68%. Ispitanici u principu nisu upoznati sa politikom bezbednosti i privatnosti koja važi na Facebook-u. Ukupno je čak 44% građana reklo da je malo ili nimalo upoznato sa pomenutom politikom.

Da ne postoji ništa određeno što ih zanima već da listaju po Instagramu dok ne nađu nešto zanimljivo rekla je petina ispitanika. Ipak, najviše njih 24% je rekao da prvo pogleda postove najbliže rodbine i prijatelja, a 16% da je njihov prioritet pri prvoj poseti da pogledaju storije najbliže rodbine i prijatelja. Pogledamo li rezultate naićićemo na situaciju gde je po 31% ispitanika reklo da im je bitniji stori ili post. Nešto više od trećine ispitanika, njih 35% je reklo da im je potpuno svejedno dok 3% nije moglo da proceni. Ipak, rezultati po generacijama su nešto drugačiji. Generaciji Z je važniji stori, Milenijalcima post, dok je Generaciji X i Baby Boomers generaciji svejedno.

Građani, uglavnom, uključuju zvuk prilikom gledanja postova i storija na Instagramu. Njih 43% je reklo da to čini redovno ili često. Instagram se i dalje percipira kao mreža koja se prevashodno koristi za deljenje fotografija. Shodno tome, čak 70% ispitanika je reklo da na Instagramu najčešće prate sadržaje koji uključuju fotografije. Na osnovu pomenutih nalaza, napravljeni su profili prosečnih konzumenata svih medija koji su predstavljali predmet istraživanja. Shodno teme u poslednjem poglavlju date su preporuke daljih aktivnosti i istraživanja. (Izvor: agencija Propulsion.One)