Istraživanje: čak 39% stanovnika Srbije nije nikad kupovalo na Internetu

Najnovije istraživanje pokazuje da čak 39% stanovnika Srbije nije nikad kupovalo/poručivalo robu ili usluge putem Interneta

Republički zavod za statistiku objavio je ovogodišnji izveštaj Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji 2021.

Podaci pokazuju da je broj stanovnika koji su kupovali u poslednja tri meseca porastao za 14% u poslednjih pet godina, od čega je najviši rast ostvaren ove godine. Digitalizacija, rast brzina internet pristupa, značajan rast broja internet prodavnica, ali i epidemiološka situacija mogu se svrstati u važne faktore rasta broja online kupaca.

Najveći broj korisnika putem interneta kupuje/naručuje odeću i sportske proizvode (68,2%) i sportsku opremu (29,6%).

Zbog niske kupovne moći stanovništva i plata koje su među najnižim u Evropi, ne iznenađuje ni novčani iznos kupljene/naručene robe ili usluge putem Interneta u poslednja tri meseca koji iznosi manje od 50 EUR (čak 49%), 50 do 100 EUR (28,5%) i 100 do 300 EUR (13,9%), itd.

Kada su u pitanju pojedinačne aktivnosti, korisnici u kategorijama 16 – 24 i 25 – 34 godine najviše telefoniraju putem Interneta/video-razgovori, koriste društvene mreže i šalju poruke putem WhatsApp-a, Viber-a, Skype-a, Messenger-a i dr. Online časopise i novine najmanje čitaju upravo mladi do 24 godine, dok sve ostale grupe korisnika to čine u veoma visokim procentima (~80%).

Veoma nizak nivo interesovanja za učešće u političkom životu, objavljivanje mišljenja o građanskim ili političkim pitanjima ili učestvovanju u online konsultacijama ili glasanju, pokazuju praktično sve starosne grupe – najviši procenat je u grupi 25 – 34 godina (samo 8,3%).

Petina ispitanika priznaje da je tražila posao ili slala prijave za posao u kategorijama od 25 do 44 godina, dok je prodavalo robu ili usluge putem sajta ili aplikacije samo nešto malo više od ~10%.

Pohađanje online kurseva i potraga za edukativnim materijalima najčešća je kod najmlađih korisnika, do 24 godine.

Istraživanje pokazuje da 40,0% internet populacije koristi internet usluge umesto da ostvaruje lične kontakte ili da posećuje javne ustanove ili organe administracije. Istraživanje je pokazalo i da je 37,0% internet populacije koristilo internet za dobijanje informacija sa veb-sajta javnih institucija, a 26,0% za preuzimanje zvaničnih obrazaca.

Kada su u pitanju razlozi zbog kojih ispitanici nisu slali popunjene obrasce javnoj administraciji putem Interneta, skoro dve trećine navodi da nije bilo potrebe da se šalju popunjeni obrasci, što može da pokazuje i dalje veoma nizak nivo digitalizacije javne službe.

Interesantni su podaci o privatnosti i zaštiti ličnih podataka pa tako statistika pokazuje da najveći broj ispitanika između 16 i 24, kao i 25 do 34 godine čita izjave o politici privatnosti, ograničava pristup svojoj geografskoj lokaciji, ograničava pristup svojim stranicama na društvenim mrežama, odbija korišćenje ličnih podataka u reklamne svrhe, itd.

Korišćenje internet tehnologija u poslovnom okruženju

Veb-sajt poseduje 84,5% preduzeća, što čini povećanje od 0,1% u odnosu na 2020. i povećanje od 0,9% u odnosu na 2019. godinu. Tokom 2020. godine 27,1% preduzeća u Republici Srbiji je prodavalo proizvode/usluge putem interneta. Usluge klaud servisa plaća putem interneta 28,9% preduzeća.

Društvene mreže (Facebook, Linkedin, Xing, Yammer) najviše koriste firme u oblasti smeštaja i ishrane (76%), informisanje i komunikacije (70%) i nekretnine i stručne delatnosti (54%). Slična situacija je i kada je u pitanju korišćenje Twitter-a, ali u mnogo nižem procentu (~10%), kao i multimedijalnih sajtova (Youtube).

Značajan je podatak da su tokom 2020. pod uticajem pandemije Kovid-19 započela ili povećala angažovanje za internet prodaju robe ili usluga (putem veb-sajta ili aplikacije, sajtova za preprodaju robe, EDI tip prodaje) najviše firme iz oblasti trgovine na malo (15,5%), zatim usluge smeštaja i hrane (14,2%)