Frilenseri treba da budu pokretačka snaga ove države

Prema podacima Payoneer provajdera plaćanja, Srbija se nalazi na 10. mestu u svetu sa rastom od 19% kada su u pitanju freelanceri i ova činjenica ilustruje koliko su ovi radnici na Internetu važni za domaću ekonomiju i društvo

Shodno obaveštenju na sajtu Poreske uprave o potrebi prijave uplata iz inostranstva svih koji zarađuju putem internet platformi van matične zemlje, a čiji rok ističe sutra, država Srbija mora da pokrene dijalog sa frilenserima u cilju njihove implementacije u poreski sistem i iznalaženja rešenja plaćanja zaostalih iznosa poreza.

Ono što je važno istaći je da država Srbija mora da pronađe način da stimuliše ovaj vid preduzetništva s obzirom da kako profesionalcima iz različitih oblasti, tako i državi i društvu donosi brojne benefite.

Frilenseri moraju biti prepoznati kao pokretačka snaga ove države koji će doprineti toliko spominjanoj digitalizaciji i premošćavanju jaza u digitalnim tehnologijama između države i zemalja Evropske unije.

Umesto najava olakšica za digitalne nomade i strane frilensere koji bi radili iz Srbije, država i nadležno Ministarstvo za rad i socijalna pitanja moraju da hitno pokrenu dijalog definisanja statusa radnika na Internetu i omoguće sva ustavom zagarantovana prava kao i ostalim radnicima u Srbiji.

Partnerski program – popusti za webmastere i partnere

Neki od statističkih podataka o frilenserima u Sjedinjenim državama:

• 28% frilensera sebe naziva ‘samozaposlenim konsultantima’, 14% ‘radnicima sa dodatnim poslovima’, 12% ‘osnivačima bez zaposlenih’ i 6% ‘osnivačima sa zaposlenošću’. Samo u 2019. godini, freelancing industrija učestvovala je u ekonomiji Sjedinjenih država sa 1.000 milijardi $. Samo u SAD, 57 miliona izjašnjavaju se kao frilenseri, dok trećina radne snage priznaje da je radila neki freelance posao tokom svog života. Trećina freelancera zarađuje iznad 75.000 $ godišnje.
• Četvrtina freelancera navodi da mogu pronaći posao u roku od 24 časa
• Rad od kuće donosi poboljšanje radnih parametara za 13%, i čak četiri puta više muškaraca nego žena rade kao freelanceri
• Mlađe generacije u SAD češće se odlučuju za neki freelancing posao: Generacija Z (rođeni posle 1996. godine) prednjači po tom pitanju. Podaci pokazuju da je 53% mladih između 18 i 22 godina radilo neki posao na Internetu u 2019. godini

Neki od statističkih podataka o frilenserima u Evropi, prema istraživanju najveće platforme za freelancera u Francuskoj, malt.com:

• 30,9% profesionalaca radilo je u oblasti marketinga i komunikacija, 26,5% u oblasti IT/Tech, dok je 18% radilo u oblastima zabave, umetnosti i rekreacije
• U Evropi, identičan broj žena i muškaraca rade u oblasti IT freelancinga
• 41,8% čine samci (nikad nisu bili u braku)
• Preko 57% freelancera ima više od 35 godina, dok onih između 25 i 34 godina radi 38%
• Što se tiče obrazovanja, 52% ima master diplomu ili PhD i freelanceri u Evropi uglavnom žive u velikim gradovima (71%)
• 75% freelancera navodi da im je to posao sa punim radnim vremenom – najviše u Francuskoj, 78%
• Na pitanje o razlozima ulaska u ovaj vid samozapošljavanja, 47% navodi fleksibilnost rada kao važan faktor; 37% mogućnost da rade na projektima koje oni žele; 37% mogućnost da rade odakle žele; 36% žele da budu sopstveni šefovi
• Kada je u pitanju zarada, 55% zarađuje manje od 250€ dnevno, 30% zarađuje između 250 i 500€, dok samo 12% zarađuje više od 500€ dnevno
• 42,7% navodi da poslove nalazi putem online freelancing platformi i sajtova

U mnogo evropskih zemalja sa jakim državama blagostanja, socijalna zaštita zaposlenih je obično (još uvek) prilično sveobuhvatna. Nasuprot tome, nezavisnim radnicima je ostavljeno da izaberu stepen zaštite koji žele da plate. Za razliku od njihovih plaćenih kolega, nemaju (automatski) osiguranje za slučaj nezaposlenosti ili invalidsko osiguranje, npr. Zato bi 26% njih želelo javnu raspravu o naknadama o nezaposlenosti, dok je 23% freelancera zabrinuto svojom situacijom u oblasti penzijskog osiguranja.

89% učesnika ankete veruje da je sigurnost socijalnog osiguranja nešto što bi trebalo poboljšati za slobodnjake.

Osim socijalne zaštite, teme koje zabrinjavaju uključuju birokratiju i pravne komplikacije kojima mnogi Evropljani slobodnjaci moraju da se bave. 37% učesnika je navelo pojednostavljenje administrativnih postupaka (porezi, osnivanje preduzeća itd.) kao jednu od dve teme o kojima bi želeli da se o njima govori u javnoj raspravi.